Тražnja nekretnina znatno opala

avatar

Тражња некретнина опала за 50 одсто од 2008.
Београд – У Србији је од 2008. године до сада опала тражња за некретнинама за око 50 одсто, изјавио је у недељу председник Управног одбора Кластера некретнина Ненад Ђорђевић истичући да је то највећи проблем српског тржишта некретнина и да је на такво стање, поред економских фактора, доста утицао и неодговарајући однос државе према том тржишту.

У том периоду је, такође, промет некретнина опао између 30 и 40 одсто, упркос томе што су значајније пале цене, рекао је Ђорђевић Тањугу.

Он је казао да поред последица светске економске кризе, која је ескалирала 2008. године, мала платежна могућност грађана Србије да купују станове на кредит није главни већ секундарни разог све мање тражње.

„На тржишту некретнина је највећи проблем снижена тражња коју је проузроковала кампања која већ дуже траје у нашем друштву – да ће цене некретнина да падају, да је светска криза и друго. Са друге стране, због релативног повећања камата на орочене улоге, на пример од 2009. до 2012. године девизна орочена штедња је расла, између 600 и 700 милиона евра годишње“, истакао је Ђорђевић.

Он каже да су 2008. и 2009. године тадашњи „гувернер и министар финансија“ непромишљено започели кампању у јавности – како ће у наредном периоду падати цене некретнина, што се и догодило.

Ђорђевић сматра да су њихови наступи на снижавање цена више утицали на то него тржишни фактори, што је довело до тога да се новац и сада више улаже у штедњу него у некретнине, јер се очекује даљи пад вредности некретнина.

„Прошле године је камата на орочену девизну штедњу смањена на 2,5 одсто и опет су банке без обзира на пад камате забележиле знатан раст те штедње. Опет је ту било између 400 и 500 милиона евра, а и у динарима је остварена солидна штедња грађана, навео је Ђорђевић.

Како је рекао, пре пет или 10 година бар 70 одсто тих средстава би отишло у куповину некретнина, док сада грађани чекају даљи пад цена, као и зато што су приходи од ренте много нижи него приходи од камате на орочена средства.

„Прошле године је више расла динарска штедња, јер се на ту штедњу нуде веће повољности. Првенствен генератор тражње на тржишту некретнина је осећај сигурности коју људи имају приликом куповине некретнина да цена те некретнине неће падати“, нагласио је Ђорђевић.

Према његовим речима, поверење у штедњу је било пољуљано деведесетих година прошлог века у Србији, па је куповина некретнина била главна инвестиција, с обзиром да немамо развијено тржиште хартија од вредности.

Он је казао да у Србији не постоје одговарајући подаци о промету некретнина због непрецизних и неажурних информација којима барата статистика, за разлику од, на пример, Хрватске и Словеније.

На питање да ли ће најављена масовна изградња јефтиних станова у Србији утицати на даљи пад цена некретнина, Ђорђевић сматра да ће тај пројекат бити добар за српску грађевинску индустрију, али не и по тржиште некретнина, с обизром да ће сви чекати те станове, а они неће бити доступни за све.

„Влада није јасно поставила оквире за то кога ће тим пројектом субвенционисати – да ли младе или државне службенике и друге“, казао је он додајући да ће се држава одрећи накнаде за уређење грађевинског земљишта или накнаде за земљиште што „неће бити фер са тржишног становишта“.

Говорећи о проблемима српског тржишта некретнина, Ђорђевић је подсетио да је 31. октобра 2013. донет Закон о посредовању у промету и закупу непокретности који је предвидео четири значајне промене.

Прво за посреднике ће бити обавезно осигурање како би могла да се надокнади штета коју могу да проузрокују клијентима ако не испуне обавезе на које су се уговором обавезале.

Друга новина је увођење стручног испита за агенте што је први пут у историји тог посла и то пред комисијом Министарства трговине, рекао је Ђорђевић додајући да ће посредници када положи тај испит моћи моћи да се упишу у регистар посредника као агенти.

Трећа је увођење регистра посредника који ће бити објављен на сајту Министарства трговине и грађани ће моћи да провере све информације, а четврта новина је да ће клијенти са посредником морати да имају закључен уговор о посредовању у писаној форми, што се већ примењује, од ступања на снагу тог закона 8. новембра 2013.

Ђорђевић је казао да ће регистар посредника бити формиран у року од годину и по од доношења закона, а полагање испита у року од годину дана односно 8. новембра ове године.

Осигурање ће бити обавезно у период од годину и по дана од почетка примене закона односно од 8. маја идуће године, додао је Ђођевић.

Он саветује грађане да послују само са легалним посредницима, а не са онима који немају регистровану фирму, послују из стана, не закључују уговоре или чак обављају услуге за џабе.

Према његовим речима, у Србији је укупно у регистар привредних субјеката уписано 1.140 привредних друштава и предузетника који се баве посредовање у промету и закупу некретнина, а стварно ради њих око 500.

Кластер некретнина је невладино удружење које окупља посреднике у промету непокретности и две научне институције – Институт економских наука и Центар за развој кластера Факултета техничких наука у Новом Саду.

То удружење је основано са циљем повећања конкурентности домаће привреде у том сектору у односу на инострану конкуренцију и повећање квалитета услуга које те фирме пружају, додао је Ђорђевић.

Танјуг

1,739 pregleda ukupno, 1 pregleda danas

Kategorija : Blog &Intervjui &Praksa &Regija &Vesti

Blog obuhvata tekstove i diskusije koje imaju za cilj da informišu posetioce sajta o aktuelnim pitanjima iz oblasti nekretnina.

Webmasteri

Naš baner na Vašem sajtu


hit counter

Marketing

Reklamirajte se na našem i povećajte posećenost vašeg sajta.
Pogledajte našu ponudu.

Društvene mreže

Facebook Twitter